Пројахала орешница,
Липа млада дивојчица; Припјев: Нинај нена трајнина нена
Нена нена трајнина ненајна!
Тој дивојки Маре име. 5
На глави јој златна круна.
Попухнул је тихи витар,
Тихи витар из Леванта,
I однесал Мари круну.
Липа Маре проговори: 10
„Тко би мени круну нашал,
Његова би љуба била."
Нашал ју је један мали,
Један мали црни моро.
„А јој мени, мајко моја! 15
Волила б' се утопити,
Нег морова љуба бити."
Јужно-словјенске народне попиевке (Цхансонс натионауx дес славес де суд.), Већим их делом по народу сам скупио. Укајдио, гласовирску пратњу удесио, те изворни им текст придодао Фр. Ш. Кухач. I књига. I свеска. У Загребу 1878. Књиготискарна и литографија C. Албрехта., стр. 97-98.
