Бодулчице, по Богу сестрице,
Кад танцате, у ноге гледајте;
Не гледајте у иице јуначко,
У јунаку ј’ вира и невира:
Доклер љуби, дотад виру даје, 5
Кад обљуби, онда виру згуби,
Како мени Карловић Иване!
Он се шеће по Леванта граде
I он мене билу књигу пише:
„Бора теби, дивојчице млада, 10
'Ко би ти се срића намирила,
Ожени се, не уфај се ва ме;
Ја сам нашал другу љубу за ме,
Пуно бољу, пуно богатију
I бољега рода поројену!" 15
А ја сам му поручала млада:
„Ој, Иване, невирно колино,
Како си ме младу преварио,
Како оно јабуку румену,
Отргану, а не узријану, 20
Угризену, а не појидену:
Постиља ти на дну мора била,
Мајка тебе никад не видила,
Сестрица те брзо пожелила,
Љуба ти се у чрно завила, 25
Земљица те више не носила!“
Мало ј’ тому вриме постајало,
Разболи се млајахан јуначе
Од грознице бола великога,
Од болести приболити не ће. — 30
Дивојки се срића намирила,
Њу су младу сватови водили
Мимо двора првога јунака,
Тер му баца чрне очи ва двор.
То ј’ видила јунакова мајка 35
I свога је синка зазивала:
„Видиш, синко, прва срића твоја!“
Ал јој вели жалостан јуначе:
„„Да с’ омукла, мила мајко моја,
Ти си крива, да ни љуба моја!““ 40
Мртав јунак чрној земљи паде.—
Тако буди свакој другој мајки,
Ка се не да сином оженити,
Да се жену, камо њим је воља!
Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских отоцих, прештампане из "Наше слоге", Тискарница синовах К. Амати у Трсту 1879., стр. 127-128.
