Наређење врховне партизанске команде 27.12.41.

Извор: Викизворник

ВРХОВНА ПАРТИЗАНСКА КОМАНДА Строго Пов. број 39 од 27. 12.41. г.

ПОЛОЖАЈ

Свима партизанским командантима и пол. комесарима на положајима. . Личност Драже Михаиловића и његов оштри дух јасно је увидео право стање ствари и знао је јасно и разговетно да прикаже југословенским народима а поготово српском са ким и у ком правцу југословенски партизани воде борбу. Поред овога његова личност и храброст окупила је око себе свеукупни српски народ и свс најбоље борце; због чега морал, поуздање и вера у победу слаби сваког дана код наших борбених јединица, а тим пре што сви резултати наших досада вођених борби са четницима, забележени су код ове команде као посве равни нули. Последице оваквих по нашу ствар поражавајућих неуспеха без обзира на изнете чињенице односно ауторитета Михаиловића, вођство ове команде у многим правцима може са правом приговорити партизанским командантима и пол. комесарима, а наиме: што се нису до сада стриктно придржавали комунистичке идеологије и да су се у до-садашњим војним и политичким акцијама као и у правцу пропагандистичком у свему показивали кукавички и неспособни својих задатака и положаја за које су се за ове дане пуних двадесет година спремали. Тачније речено: са њиховим радом и неспособношћу довели су партизански покрет у неизбежну ситуацију, пружајући тиме четничкој организацији већег подстрека против наших борби и даљег нашег опстанка као организације. Због горе констатованих непобитиих факата, ова команда односио њено вођство одређује за у будуће јасно свој став по војној и политичкој линији у слсдећем: С' тога, а под претњом смртне казне

НАРЕЂУЈЕМ:

1. Да се команданти и пол. комесари, официри, подофицири, каплари и војници свих родова имају безусловно у будуће у свим правцима придржавати и покоравати комунистичкој идеологији, спроводећи је у што већем обиму у свима слојевима југословенских народа. ;

2.Дражу Михаиловића и његове војне и политичке сараднике треба што пре ликвидирати (види наредбу ове Команде од 11. дец. 1941. г., под строго пов. број 14).

3.Против окупатора комунистичке јединице не могу се борити, зато што је окупатор и сувише јак, штоје способан и спреман да уништи једним замахом нашу целокупну организацију, ако то његови интереси буду захтевали. Снаге. окупатора су врло јаке и свака наша борба против окупатора унапред је осуђена на пропаст.

4.Такође и са усташама бесмислено би било са наше стране да се води ма каква војна акција с' обзиром на њихово модерно наоружање од стране окупатора, а друго што усташе у овом по нас згодном времену истребљују српски народ који је у огромној већини против нас. Наш задатак није у томе да се организује борба против окупатора и усташа, јер бисмо у том случају потпуно ослабили сасвим узалудно за завршну фазу борбе наше за ослобођење када ће нам снага бити најпотребнија. Окупатора има да скрше и отерају из наше земље светски догађаји и Совјетски Савез, наша мајка. Живсо СССР! За нас је комунисте најважније у гоме: организовати покрет и прикупити снаге лротив четника.

Четници су наш први непријатељ, против кога треба употребити сва могућа и немогућа средства ради њиховог уништења, јер на други начин њихов отпор не може се сломити. Да би се код окупатора могао изазвати већи гњев и реакција против српског народа, командантима стављам у дужност да код својих подручја и борбених јединица изаберу најпоузданије и на јхрабрије другове којима ставити у задатак, да с' времена на време из заседа убијају по једног или више окупаторских војника, како би окупатор на основу тога лредузимао ефикасне релресалије лротив непослушног српског народа и његовог вођства.

5. Да команданти и полит. комесари најхитније предузму на својим територијама са смртним казнама за сва она лица за која би се и најмање стекло убеђење да су против наше војне и политичке ствари. За овај задатак потребно је: да команданти благовремено прибаве у што већем броју четничких амблема које ставити на расположене оним друговима који буду одређивани за ова ликвидирања, с' тим да исте употребе, преобуку се у четнике, упадну у село, похарају га до голе коже, и побију угледне домаћине који су наравно штетни ло нашу организацију, Свако у селу мислиће да су то четници и да чине по наређењу њиховог вођства репресалије.

7.Команданти имају безусловно да на својим територијама спрече народу без обзира на вероисповест, посећивање цркава и манастира, а њихове свештенике у колико појединци не би ма из којих разлога желели прићи нашој борби, одмах таквог ликвидирати.

8.Команданти ће у највећој дискрецији одаслати своје курире (женске) у градове - курири имају да се јаве нашим повереницима са чијим именима команданти располажу и да од трговаца и имућнијих људи под претњом смртне казне затраже према њиховом имовном стању помоћ у финансијским средствима за наш покрет. У колико се поједина лица не би хтела овоме потраживању одазвати, такву особу јавно жигосати као окупаторског сарадника и шпијуна, а у своје врема над њима извршити ликвидацију,

9. Да команданти и полит. комесари уложе сва своја знања и силу да што више придобију уз комунистичке јединице што млађе, женског пола, како би могле послужити нашим друговима за природне сексуалне потребе. Ово је потребно у што краћем року учинити, ради подизања морала код наших другова приликом пресудннх борби. Оне женске, које би евентуално остале у другом стању треба неопходно ликвидирати, поготово што као такве не би могле издржати наше тако честе отступнице, а не смемо их остављати у позадини, пошто би наш непријатељ такве случајеве добро искористи у пропагандне сврхе лротив нашег покрета.

10. Команданти на својим територијама употребиће принудну мобилизацију за све оие младиће од 14-18 година које задржати до даљег наређења при командама с' тим да их пол. комесари вежбају са оружјем и једновремено обучавају у правцу Лењинове науке.

11. Да команданти нареде својим органима да од сељака прикупе жита, стоке и по могућству што више одеће. и обуће ради снабдевања наших јединица.

12. За све сне другове, за које би се дознало да стварају панику међу друговима било у позадини или пак на фронту, такве треба одмах на лицу места стрељати. Једновремено објављујем, да је вођство ове команде добило обавештење од стране нашег друга Стаљина о томе: а) Да наш покрет не може снабдети са убојним оружјем и другим ратним материјалом, пошто га за то спречавају многи политички разлози. б) Све наше борбе и успеси објављиваће се редовно преко московског радија, ради упознавања светског јавног мњења, као и подизања потребног морала и потстрека код наших другова. в) Да ће друг Стаљин наш покрет и борбе после завршеног рата у свему подржавати на политичком пољу. г) Чак шта више скреће нам пажњу и једновремено препоручује, да циљ наше борбе и пропаганде искључиво буде конструисан против организације Михаиловићеве ради потлуног уништења тог покрета. Ово утолико пре треба учинити, пошто ће југословенска комунистичка партија после окончања рата имати важан задатак као главни центар на Балкану, о чему ће ово вођство благовремено добити за то потребне директиве и упутства директно од стране НКВД-а. На крају упозоравам све партизанске команданте и полит. коме-саре да се безусловно имају у целости по свим изнетим тачкама у овој наредби најстрожије придржавати, тј. поступати и покоравати се истој да у будуће команданти траже ма какво у духу исте објашњење узимајући у обзир губљење за то у времену и да је за даљи опстанак наше организаније везана и судбина целокупног Балкана. Потписати ће лично с' времена на време контролисати и уверавати се на лицу места да ли команданти у потпуности поступају по издатим директивама у вези ове наредбе и ако у крајњем случају будем утврдио да заисга поједини команданти ствар саботирају са толеранцијом у корист Драже Михаиловића и његове организације, за таквог команданта има да уследи искључиво смртна казна. Ми имамо пречишћен план по коме идемо и од кога не отступа-мо ни за једну тачку. Пријем ове наредбе с' позивом на горњи строго пов. број путем сигурних курира потврдити, а команданти по пријему к' знању лично имају да је запале.

Смрт фашизму, слобода народу. п.з. Врхов. Парт. Команданта .Нач. Штаба Ђен. штаб. Пук. А. ЈОВАНОВИЋ