Нагнуло се дривје орихово,
На румено лишце јунаково,
С под корена хладна вода тече,
По њу греду три дивојке младе,
Свака има видру кордунају, 5
Липа Маре сребром оковану.
Липа Маре жуту свилу преде,
Жуту свилу на златно вретенце;
Предућ се је круто ражајала.
Шла је она водицу искати, 10
Све обајде никор ју не најде.
Тот у Задру три хладни студенци,
Пригне главу, да ће се напити;
Викне јунак с високе горице:
„Не пиј, Маре, те хладне водице, 15
Аш то су ти виле наносиле;
Ја ћу ти дат вина из букала!"
„„Из букала, теби Боже хвала!
Да би чаша од барила била,
Овде ј’ дружба, ка би ју попила.““ 20