Наковањани у гори забити

* * *

[Наковањани у гори забити^[1]]

Наковањани у гори забити
Вигњани у порту сакрити
сургају им Грци и Пујизи.
Зуковчани на води јунаци,
Билопојани овни облизани. 5
Гуричани крма од галије,
када њиман процвита леандра,
липо ин се покаже ентрада,
У Кармену чемприси у оштрици,
звону звона, а попа ин нема. 10
Кокотићи напола вилани
Русковичани водон опијени,
Глабалово гниздо јаребица,
Кајановића лозје усрид глиба
Станковића костиле и планика, 15
све су куће прикућен загрјене.
Подвлаштица реве товарица,
кад зареве чује се на Вису,
а ондар знају да је зора близу.
Радешића минделово цвиће, 20
Мокаљани црни клобучићи.
Прид њиман се море растворило.
Оребића цвитак од Пелисца,
Кућишћани млади капетани,
Шалетовића овце на ливади. 25
Од Кокотића до Лампалова села,
осан кућа у четири села,
ал лирица када ин засвири
свих њих у балу сједини.
Доју с њиман и Јурјевићи и Рудећи, 30
па се бала живо и весело,
свих пасала од живота мука,
процвитала и мршава жука.^[2]
 

Казивач: Бонфиоло Антон из Станковића.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг

---

Референце

1. Постоји неколико иначица ове пјесме све до данашњих дана, а већ је А. Лескиен објавио уломак обухватајући Трпањ и Вручицу, 1881. године. Те стихове му бијаше упутио V. Вулетић - Вукасовић који је тада био наставник на Корчули, стога је Лескиен и уломак ове пјесме уврстио међу корчуланске, али с ознаком да је из Оребића. Будући да је његов чланак тешко приступачан, доносим стихове које је он објавио у Архив фüр слависцхе пхилологие V, Берлин 1881, стр. 461.

   Станковићи шума и планина
   Оребиће цвитак од Пелишћа
   А Вручица мисто каменито
   Трпањ равни мисто племенито
   у Трпњу је кита дивојака
   да њин нима пара до Млетака
   ..... (о Франи Франићевој)
   игра Фране данце контраданце
   чини љубав Матом од финанце
   добила је цривје од лустрина
   спод хаљине билу јон се скута
   кано било крило од лабуда.
   ..... (о неком младићу)
   ни табара нима веладе
   нег спод Дубон што лови локарде.

   Лескиен је сматрао да је „Дуб еин wустер Платз беи Оребић", међутим то је село Дуба близу Трпња. У овдје први пут у цјелини објављеној пјесми спомињу се сва села и засеоци некадашње оребићке опћине. Уломак види и у Н. З. Бјеловучић, Пјесме с Пељешца, Дубровник 1910 стр. 9.

2. Топоними оребићких села с понеком ознаком изругивањем

Извор

Цвито Фисковић, Неколико народних пјесама 19. стољећа из Оребића, Чакавска рич : Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XXII Но. 1, 1994., стр. 13-14.