Путниче мој мили, ако си родил кад,
чти овој, тер цвили за жалос овди сад;
ако ли нî теби плод имат згар дано,
проходи, јер не би за те овој писано.
Овди је ШИМУН, знај, дјетечце придраго, 5
његових на свит сај родитељ све благо.
Овди с њим укопан прибива нередно
ћаћков му бијели дан и живот заједно.
Свих дике придоби, ке хвали људска свис,
јер љепши веле би нег Нирео и Нарчис. 10
Казаше да слава у свем ће бит својим,
али смрт неправа узе га хрло њим
полудна у вриме, трети дан онога
мисеца ки име свеђ држи седмога,
будући да на свит блажен плод зда дива 15
тисућа, пет сат лит, деведесет и два.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 160, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
