На вр' Ливна црвеница стина
Вишје ње је царева тамница,
У њој стоји сужањ Радујица.
Утрун пива, вечер попиваје,
Да би њега ко од рода чуја, 5
Ол' од рода ол' од миле мајке.
Не чује га нико,
Ни од рода ни од миле мајке,
Него саме турске буле младе.
Говоре му турске буле младе: 10
„Да знаш Раде, шта ти Турци раде,
Турци, Раде, били чадор граде,
Да ће тебе обисити, Раде.”
Кад то чуја мали Радујица,
Опе' Раде цвили по тамници, 15
Обраћа се Марији Дивици:
„Небо, земљо, славна цесарице,
Липа моја Госпе помоћнице,
Да би мени у помоћи била,
I да би ми врата отворила.” 20
Госпе му је чуда учинила,
Од тамнице врата отворила,
Из ње излази мали Радујица,
Радујица, не плачу му дица.
Иван Пажанин, Народне пјесме прикупљене у наше дане у Винишћима крај Трогира, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XIV Но. 1, 1986., стр. 194.
