На свити нî с већом, што сунце обасја

На свити нî с већом, што сунце обасја Писац: Шишко Менчетић

480. песма првог дела Рањинина зборника. Акростих Николета.

* * *

На свити нî с већом, што сунце обасја,
   слиђена несрјећом колико тужна ја;
јер можем рећ Богу: ако су небеса
   тај која све могу од нашијех телеса, -
колико јес звиздâ, толико са сву моћ 5
   свака ме јур изда, како зна дан и ноћ.
Од моје младости, истину можем рит,
   не пријах радости; ово ћу и умрит,
ласти час не ћути живот мој ни мира,
   ни с душом ни с пути, толик ме труд тира. 10
Ер да сам ја ками, досле бих скопнила
   толицим муками које сам стрпила.
Тер молбом ја мољу да ме свак жалује,
   ако тко невољу и мој плач вирује;
ар ини не ћутим разговор коли смрт 15
   ку зовем и слутим, једа ме буде стрт.

---

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.