Откад сритња ја уживан
Пријатељско благо твоје,
О тон вазда забавја се
Драговољно срце моје;
Које како пријатеја 5
Тебе јуби, и што више,
Изнутрња јер га жеја
Ника чини да уздише!
За то јутрос од остали
Липја зора сване мени, 10
Јер ње данак твоје носи
Име: Шпиро пријубјени!
Име, које јур уписа
Пријатељског повр'ј броја,
Како теби пристојно је, 15
I как' оће арност моја.
За то благдан твог имена
Називјен ти у радости,
Да га будеш уживати
Здрав и весел лита дости. 20
Још ти желин да уживаш
Свако добро овог свита,
I да јубиш ко ти вели:
Здраво, Шпиро, до сто лита!
