На иљаду девесто и лани
Шта се згоди у винишкој вали
Како јадан Ћефо Млачић жали
Ол' пуцају из неба стриле,
Оли биле низ Бунбаке стине, 5
Не пуцају из неба стриле
Него биле низ Бунбаке стине
Трчи јадан Ћефо прико поља,
Која га је допала невоља,
Па ун иде ка бијелу Драмчу, 10
Па говори да му ј..е штампу,
Па ун иде велин арамбаши:
„Арамбаша и мили и драги,
Ну развиди сада ове ствари,
Павинка ме немило набуба, 15
Пас јој ј..а и матер и оца,
Обије ми стинун полак носа,
Је ли кушка и гора од кушке,
Одбила ми сињале од пушке,
Слушај, стари, ча ћу сада рећи, 20
Па ме с једнун смири иза плећи,
Слушај, старче, шта се догодило,
А с другун ме смири под колино."
Арамбаша милостива срца,
Који Ћефу с отог пута враћа, 25
Обећа му небројено благо
„Слушај, синко, око ти је драго,
Ево теби, синко, два фјорина,
Не учини молбу до Трогира."
Ћефо јарац и гори од јарца, 30
Ун не слуша арамбашу старца,
Већ ун иде до Трогира града,
У кеси неима ни врага,
Ка' је доша до Трогира града,
Иде тргат билице јабуке 35
За прихранит себе и свидоке.
