Наш господин пољем јизди,
јизда да му је,
на глави му свилан клобук,
синца да му је,
у руци му златне књиге, 5
дружба да му је,
прид њим слуга писан поје,
на част да му је:
мајка му је липо име дила
свитла сунца гледајући, 10
љуба му је златом венчац вила
уз коњица потичући.
Липо ти је, брајо, погледати
липа скока јуначкога,
гдино ми јунак поскакује, 15
од каменка до каменка,
била личца показује
иза шћитка перенога.
