Мутворане, мој јуначки граде,
од стариње ти си ми на гласу,
краљ Атило тебе је ронио,
али цркве ни ти разронио.
Мајка божја сама те бранила, 5
на глави њој липи венац с траки,
сав од цвића и зеленог лишћа,
ча су људи набрали по бошки.
Добра наша мајка канпањолска,
ка нас чува од суше и рата, 10
сваку хвалу она ће имити,
док ће сунце над нама свитлити!
Запис: Мутворан, 18. V. 1952.,
Н. Бонифачић Рожин, ркп. ИНУ 89, бр. 84.
Казивао Јиве Жудих, старац, рођ. у Мутворану.
Нека врст похвале родног краја у виду Мајке божје, која га чува. Из оваквих расположења развила се и провансалска поезија Фр. Мистрала.
Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка
Референце
Извор
Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 171.
