[Мујо гледа Загоркињу Фату]
Мујо гледа Загоркињу Фату,
Мујо гледа, ал му мајка неда.
Хоће мајка сиротицу Ајку,
Мајка хоће, а Мујо је неће.
Кад је било вечер по акшаму, 5
Оде Мујо Загоркињи Фати.
Оде мајка Муји у сватове:
Она њему Ајку доводила.
Кад свануло подрануло сунце,
Ето Мује своме билу двору. 10
Далеко га мајка угледала,
Нешто ближе пред њег изшетала.
Говори му остарјела мајка:
„Ала Мујо, мој сине једини.
Ја сам теби Ајку доводила, 15
Хајде, сине, Ајки у ђердаке.“
Неће Мујо Ајки у ђердаке.
Проговара остарјела мајка:
„Ак’ не ујдеш Ајки у ђердаке
Харам теби моје сисе биле, 20
Што сам тебе малехна дојила!“
Ујде Мујо Ајки у ђердаке,
Али стоји Ајка у буџаку
Покривена аспурли-дуваком.
Проговара ћелебија Мујо: 25
„Скини, Ајко, пули дувак с лица,
Да ти видим твоје биело лице.“
Одмах га је Ајка послушала,
Она скиде пули дувак с лишца:
Сину лишце, кано јарко сунце. 30
Проговара Мујо ћелебија:
„Е бога ми, сиротице Ајко,
I липша си и боља од Фате:
Волим Фату, обадва ми свита!“
Па он сједе на мехке душеке, 35
Па узима сађефли шаргију:
Ситно куца, јасно попијева,
Уза сваку „Фатуу" припијева:
„Мислиш, Фато, да ја љубим Ајку
Ја не љубим, ти ми жива била, 40
Живота ми и мога и твога!“
Па узима ноже оковане.
Проговара ћелебија Мујо:
„Цујеш Ајко, обадва ти свита,
’вако ћеш ми мојој мајци рићи: 45
Нек ми скупи хоџе и хаџије,
Нек м' окупа ђулсијом водицом,
А отира руменом ружицом;
Нек ме носе широким сокаком
Изпред двора Загоркиње Фате.“ 50
Па се онда ножем ударио,
Како се је лахко ударио,
На ножу је срце извадио.
Паде Мујо, жалосна му мајка.
Кад свануло огрануло сунце, 55
Ја видере Мујагине мајке,
Она дође на Мујина врата,
Ногом туче, а виче Мујагу:
„Устан’ Мујо, изађ’ из ђердека:
Синоћ кажеш, да нећеш у ђердек, 60
Од јутра те баш до сунца неима!"
Скочи Ајка, па отвори врата:
Мајка јести у крва газила,
А газила, ама до колина.
Она пита невисту Ајкуну: 65
„А бога ти, невисто Ајкуно,
Шта је било мом сину Мујаги,
Па он лежи у одаји мртав?"
„А бога ти, остарила мајко,
Што си мене младу доводила, 70
Кад он воли Загоркињу Фату?
Селам ти је Мујо оставио,
Да ти купиш хоџе и хаџије,
Да га купаш ђулсијом водицом,
А отираш руменом ружицом; 75
Нек га носе широким сокаком
Изпред двора Загоркиње Фате.“
То је њега мајка послушала:
Она купи хоџе и хаџије,
Окупа га ђулсијом водицом, 80
А отира руменом ружицом,
Па га носе широким сокаком
Изпред двора Загоркиње Фате.
Далеко га угледала Фата,
Она виче своју милу мајку: 85
„Ходи види Мује ћелебије,
Њега носе хоџе и хађжије."
Она лети у шимшир одају,
Па узима ноже са ћивије,
Па с’ удара по срдашцу свому. 90
Мртва паде Фата у одаји,
А завика Фатимина мајка:
„А бога вам, хоџе и хаџије,
Причекајте и друге џенази:
Моја Фата свијет проминила." 95
Приоекаше хоџе и хаџије.
Два мезара редом изкопали,
Два мезара, један до другога.
Кроз мезаре руке промолили,
А у руке црвене јабуке. 100
Виш ње саде румену ружицу,
А виш Мује, винову лозицу:
Савија се лоза око руже,
Баш ко Мујо око своје Фате.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
