Мотрила је ал' познала није
(Иначица)
Фалила се липа Мандалина,
На билилу меду другарица:
„Сто је села у околу Сења
I у селу липих дивојака,
Свакоју је обљубио Иве, 5
Само није липу Мандалину
I његову селу Катарину."
Ал' то цула села Катарина,
Па бесиди Сењанину Иви:
,Богат теби, мој брате родени! 10
Ал' се фали липа Мандалина:
„Сто је села у околу Сења
I у селу липих дивојака,
Свакоју си, брате, обљубио,
Само ниси липу Мандалину." 15
Гледај, брате, па и њу обљуби."
Кад је Иве разумио ричи,
Он одлази у зелену гору,
Там' проводи три године дана,
Па он пусти своју русу косу, 20
Па се плете ситно, дивојачки,
Од петеро и од деветеро,
Па облачи руво дивојачко,
Па он иде липе Манде двору.
Кад је дошо прид Мандине дворе, 25
Ал' прид двором липе Манде мајка,
Па бесиди Сењанину Иве:
„Божја помоч, липе Манде мајко!
Је л' у двору липа Мандалина?
Ја сам дошла сирота дивојка, 30
Ако ч' Манда научит ме вести?"
Ал' бесиди липе Манде мајка:
„Стан' поћекај, сирота дивојко!
Да упитам моје Мандалине."
Она пита липу Мандалину: 35
,Богат теби, липа Мандалино!
Дошла ј' једна сирота дивојка,
'Оћес ли је научити вести?
„Не будали, стара, мила мајко,
Ак' то није сирота дивојка? 40
Мождар је то Сењанину Иве?!"
Мотрила је, ал' познала није.
Саље мајка сироту дивојку,
Саље Манди гори на чардаке:
„Иди гори, сирота дивојко, 45
Манда ће те научити вести!"
Рано мајка већерицу даје,
Још раније у ложницу саље.
Закључала девет катанаца
I десету браву дубровачку, 50
Да не доде Сењанину Иве.
Кад је било ночи од поночи,
Ал' бесиди Сењанину Иве:
„Шта б' радила, липа Мандалина,
Да сад доде Сењанину Иве?" 55
, Ја бих моје оке повадила
I моје бих лице нагрдила."
, ЈАади, Манде, што си наумила,
Ја сам главом Сењанину Иве.
Да се ниси ти сама фалила, 60
Ја те нишам хтио срамотити
Јел сам знао да ћеш моја бити."
Ал' подвикну липа Мандалина:
,Бог т' убио, моја стара мајко,
Што с' мотрила а познала ниси! 65
Казивачица: Имерка Карагиц, род. 1884., Гара
Забиљежио: Иве Прћић, 1939., 225-227.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
