„Ај, море, морнару,
Од мора широка,
Вози брзо крају,
Нî мога живота,
Да те ја попитам 5
За драга мојега.
Си л' га кади видел,
Али ш њим говорел?“
Ја сам ти га видел,
I ш њим сам говорел 10
У Пломињу граду
С Пломинкињум младум.
З јенум ти он рукум
Пломинку пејаша,
А з другум рукум јој 15
Прстен зибираше.““
„Дат ћу му благослов
Од срца мојега:
Буди му в мори гроб,
А сохи постија, 20
А сухе конопи
Обед и вечера.
Да би га дупине
На шкинах [1] носиле,
А мале рибице 25
Ве дно [2] мора јиле!“
„„Немој ме тако кјет,[3]
Драга јубо моја,
Носим ти жупицу
Тројега колура, 30
На њој је пашаман, [4]
Гушта ме цекина.“"
„Видим в броду,
А бело јадрашце.
Сама собум речем: 35
То моје срдашце!
Срце моје с твојим
V јубав је запало,
Пак се је зеленим
Кордуном свезало. 40
Та зелени кордун
Мај се не одвеже,
Како каламита,
Ка себи притеже.“
Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских отоцих, прештампане из "Наше слоге", Тискарница синовах К. Амати у Трсту 1879., стр. 118-119.
