Молим те, диклице, немој ми зазрјети

Молим те, диклице, немој ми зазрјети
Писац: Непознати аутор

817. песма првог дела Рањинина зборника. Пјесми фали свршетак, јер се у рукопису изгубила страница.

Молим те, диклице, немој ми зазрјети:
   кад позрем тве лице, ктје' мало стрпјети,
нека се нагледам од раја милости,
   да веће не предам у горци жалости;
тако ми не умријет у муци пакљени 5
   желит ми је сад позрјет твој образ љувени,
јер ми је у њем лијек од јадне сузице
   ке роним вас мој вијек цјећ горке тужице.
Диклице гиздава, ини лијек није мој
   неголи тва слава и весео поглед твој. 10
Кад позриш на мене, оставим сваки труд
   и муке пакљене и чемер с јадом худ.