Молим се једну ствар твојојзи радости,
да мојо' љувен дар не тајиш младости;
ар мени нî веће инако живота,
зач љубав тој неће и твоја љепота.
Рачи ме услишит, али те још мољу 5
да будеш утишит љувену невољу;
јер ако даш умрит за праву још љубав,
послињи, могу рит, ер сам бил слуга прав,
а ти се ћ озлобит, тер жалим ја веће
гди ћеш глас зал добит љепости хотеће.10
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр. , Загреб, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.