Мола Маре, не жени морнаре
|
Напомена[уреди]
Према томе морнари, јер у овој пјесми-пословици морнарица је морнарева жена, нису пожељни мужеви. За вријеме бродова на једра, не особите тонаже, свакако је било више бродолома као и уопће несрећа на мору него данас. Ево како о томе пјева једна народна пјесма с отока Премуде[1]
Липо нам је под Премуду море,
још је липје оно драго моје.
Имам рожу, коју сан набрала,
нимам драга кому бих ју дала,
ног јенога на мору морнара,
кому глава на конопу спава.
Не жени се, млада, за морнара,
већ се жени, млада, за копача,
копач ти је сваку вечер дома,
тужан рнурнар нанке[2] на годишћа,
мурнару су руке од катрана,
копачу је мотика лашћава,[3]
морнарица на пол удовица,
копачица жива пијаница.
Копачица каже морнарици:
»Морнарице, напој ме водице,
ја ћу тебе винца и ракије.«
Наша је пјесма-пословица можда дио неке пјесме налик овој премудској.
Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка[уреди]
Референце[уреди]
Извор[уреди]
Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 187-188.