Ој дјевојко узвијојло,
не узвијај обрвама,
ни с очима кукињама,
не задаји мени јада,
јер сам јадан и од себе, 5
гледајућ те у матере,
у матере и у оца.
Звао би’ те, поћи не ћеш,
просио б’ те, не даду те,
крао би те, погинут ћу.« 10
»»иНе проси ме, не даду ме,
не зови ме, поћи не ћу,
не кради ме, погинут оеш.
У мене је девет браће,
девет браће све рођени 15
и ђесети нерођени.
Кад узјашу добре коње
и припашу љуте сабље,
па се вину прико поља као
звизда прико неба, 20
снажно их је погледати,
а камо ли дочекати!««
