По мални ходи млинар млад,
по мални ходи млинар млад,
жвижга, поје прелепо,
ше лепши писка на перо.
К немо приде гренка смрт: 5
»Млинар, кај си так весел?«
»Закај би јест весел не бил
кер имам жаго, имам млин,
’мам седем других десетин;
имам седем белих каменов 10
ки друзга нич не мељејо
какор пшеницо румено.«
Сам бог ме је по те послов,
сам бог ме је по те послов,
да бош ти рајтнего дајал, 15
кер с' пребилне мерце јемал,
та беле ин та ајдове,
со все пред богом знајдене.«
»У хиш’ имам мат' старо,
ле појди, гренка смрт, по њо.« 20
»Јаз ночем нобенга друзега
какор млинарја младега!«
»У хиши имам младо жено,
ле појди, гренка смрт, по њо.«
»Јаз ночем нобенега друзега 25
какор млинарја младега!«
Млинар попаде жоковник
ин смрт из млина заподи.
Смрт је назај покукала,
с прстам му је пожугала: 30
»Ле чекај, чекај, млинар млад,
ше просил си бош смрти сам!«
Млинарја главца заболи,
ен лет ин дан болан лежи,
месо се му од кости вали, 35
смрти па ле ше поња ни.
