Јур видиш, да ме ни,
Да си ме скончала,
Да ме ј’ младост твоја
По свету спрогнала.
По свету сан ходил 5
Како иселица[1]
V име божје просећ,
Како сиротица.
Мило моје драго,
Ни то мане право, 10
Да сан те ја служил,
Па да грен другамо.
Ако ти ни право,
Шаљи ме другамо,
Друге те ме виле 15
Радосно имати,
А ти ћеш се, душо,
За манон плакати,
За манон плакати,
Мило озирати, 20
Мило озирати,
Горко туговати.
Плачен и здихујен,
То ј’ живљење моје,
А теби, дивојко, 25
То ј’ вело весеље.
