Смили ми се, Боже, смили
по великој твој милости
и по мноштву, Боже мили,
смилован'ја, Боже, прости.
I напуно опери ме
од неправде моје прике,
и од гријеха очисти ме
цјећ милости тве велике.
Ер ја познам злоће моје,
безакон'је и кривине,
прид очима свеђ ми стоје
моји гријеси, Господине.
Теби саму, Боже, скривих
и зло учиних прид тобоме,
ну ми прости, тер ћеш кривих
оправдати ријечи твоме.
Ево ја бих још у злоби
прије нег видјех дана бијела,
и у гријесијех у утроби
мајка је мене мâ зачела.
Ево ере по сва лита
ти истину љубио си,
отајна ми и скровита
тве мудрости указо си.
Сипантом ћеш ме окропити
и чис бићу, Господине,
умит ме ћеш, био ћу изити
над снијегоме од планине.
Ћућен'ју ћеш мому дати
сва весел'ја и радости,
тер ће радо узиграти
понижене моје кости.
Одклони образ ведри и свети
од кривине ме велике,
паче смрси, паче смети
злобе моје свеколике.
Чисто срце и праведно
створ' ми, Боже мој љубљени,
и дух прави ш њим уједно
у утробах понов' мени.
Не врз' ме исприд лица твога
тва моћ, Боже, привелика,
и Духа ми Присветога
немој узет до вик вика.
Врат' ми од здравља, Боже мили,
све радости ме жуђене,
и утврди и удили
поглавитијем духом мене.
Научићу пут твој свети
зле по њему ки ходиће,
и грешници и проклети
к теби се опет обратиће.
Харни Боже, слободи ме,
од спасен'ја мога, Боже,
да мој језик по све вриме
правду твоју славит може.
Отворићеш усне моје
да ја будем говорити,
и ме усти славе твоје
припијеваће по свем свити.
Јер кад би ти драго било
да ти будем приказати,
приказо бих, али мило
приказан'ја нећ примати.
Посветилиште обљубљено
Богу је душа ка гријех цвили,
срце приклоно и скрушено
нећ погрдит, Боже мили.
Тим добростив с нам се смири
и Сиону већ смили се
нека опета с бијелијем мири
Јерузалем сагради се.
Тад ти од правде посветиће
светилиште и множ дара,
недорасле тад јунчиће
ставити ће више отара.
Оцу, Сину и Духу Свету
слава, хвала, чâс једнака
у почетку непочету
ко би, сад, свеђ, у вик пака.
