Милости јесу све од раја с тобоме
по свијету ке слове љепотом свакоме:
а виђте зламен'је ке на свијет прије не би, -
све рајско створен'је имаш ти на себи.
Даници сличне су очи тве свјетлости, 5
весел'је принесу гди позру с милости;
а лицем одсиваш свијетлому суначцу,
љепотом добиваш свијех у свем таначцу.
Још имаш, диклице, од раја сву милос,
куд сврнеш тве лице, туј дође сва радос. 10
Глас имаш од раја, - њим раниш јак вила,
мним да дни не траја ки падне у тва крила.
Још да зна сваки вас: ње поглед лијек има,
и нигдар до данас смрт не да очима
нег радос, милости и свако весел'је. 15
Гдје позре с радости, туј није дресел'је,
него се весели и пун је радости,
и друго не жели нег твоје милости.
Једна је диклица меу вами од раја, -
тко је њој служица, он младос не траја. 20
Право је да славиш твојоме љепотом
и да се још хвалиш изврсном добротом.
Доста.
