Проси Милош Фатиму дивојку,
Проси Милош не да му је мајка,
Не да му је ни отац ни мајка,
Сама хоће Фатима дивојка,
Кад је не да ни отац ни мајка. 5
I говори Фатима дивојка:
„Ај Милошу, тврда вира моја!
Кад ме не да ни отац ни мајка,
Проси више моју посестриму.
Виша ти је и липша од мене: 10
У ње очи кано у гаврана,
Руке биле кано у писара.“
Већ је млади Милош говориа:
„„Ај Фатима, драга душо моја!
Да је она зиатом омирена 15
I црљеном свилом окићена,
Не би мому срцу омилила,
Кано си ти, Фатима дивојко!"
Мало вриме тога постајало,
Мало вриме ни недиља данак, 20
Проси Милош младу посестриму.
То се чудо до далека чуло,
Све до двора Фатиме дивојке.
Фатима је мајки говорила:
„Ај милице, мила мајко моја! 25
Дај ти мени кључе сандукове,
Да отварам шкриње оријове,
Да избирем шаране мараме,
Чим дарујем моју посестриму."
I узимље кључе сандукове 30
I отвара шкриње оријове.
Не избире шаране мараме,
Нег избире од свиле конопе. —
Прид двором јој зелен борје реса,
Зелен борје, зелена наранча, 35
Онди се је сагубила млада:
Ни од ране ни болести тешке,
Нег за младим Милошем јунаком.
Онуд греду сваћа Милошева.
Мед собом се сваћа помињала: 40
„Чиј то гребак од нова саграђен
Близу двора Фатиме дивојке?"
Из горе им звирје проговара,
Једно звирје, кошутица мала:
„„Бога вами, сваћо Милошева! 45
То је гребак Фатиме дивојке,
Која се је јутрос сагубила,
Ни од ране ни болести тешке
Негза младим Милошем јунаком.““
Кад се сваћа назад повратила, 50
Сва се сваћа земљом посипала,
Посестрима дробном мажураном,
Млад Милошу грозним сузицама.
Још је млади Милош говориа:
„Ај Фатима, драга душо моја! 55
Проклет биа, ко те је родиа,
Да те није у срићу пуштиа!
Нег да те је земљом сараниа,
Црном земљом и стином студеном!
Наша слога, поучни, господарски и политични лист год. X, број 2., у Трсту 16. јануара 1879., стр. 1.
Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских отоцих, прештампане из "Наше слоге", Тискарница синовах К. Амати у Трсту 1879., стр. 14-16
