Пређи на садржај

Матија, мој Матија

Извор: Викизворник

* * *


[Матија, мој Матија]

Матија, мој Матија,
ки тебе носи,
мени ме проси,
здин’те га високо,
закопајте га хлобоко, 5
да не бе се поврнија,
да не бе нас помлатија!

Запис: Кршан, 19. VII. 1952.,
О Делорко, ркп. ИНУ 86, бр. 23. Казивао
Антон Базјак, рођ. 1882. у Мавретићу.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг


Напомена

Удовица се боји повампирења свога покојног мужа, зато моли његовог будућег замјеника, да га што дубље закопа. Врло ријетка пјесма. Према усменом саопћењу књижевника Марина Франичевића, пјесма слична садржаја пјевала се на отоку Хвару и у околици Книна. Пет варијаната јој је записано у Истри, али у најновије доба, иако је пјесма вјеројатно јако стара. Год. 1959. нашли смо, радећи у околици Двора на Уни (село Гаге), пјесму с почетнирн стихом: »Ја се рекла и зарекла«, којој је други дио донекле налик нашем примјеру, само што се у овој пјесми, из околице Двора на Уни, не ради о жени и мужу, него о снахи и свекрви. Уосталом ево је читаве:

 
Ја се рекла и зарекла,
да ја не ћу за малена.
У малена лоша нана,
с вечер воду проливала,
у по ноћи заискала:
»Ој, снашице, дај водице!«.
А ја узе ведричицу,
па ја одох на водицу,
ја се вратим са водице,
свекрвица издахнула,
а ја купим укопнике:
»Укопници, браћо мила,
далеко је одвезите,
дубоко је закопајте,
црним трном оградите,
на гроб камен навал'те,
да се не би повратила,
па нас граном помиатила!«[1]

Варијанте из истарскили рукописних збирка

1. Делорко, ркп. ИНУ 86, бр. 21. Почетни стих: »Ки тебе носи, мене проси«.

2. Ибид., бр. 49. Почетни стих: »Матија, мој Матија«. Завршетак ове варијанте постаје ласциван кад жена овако износи јаде, који су је снашли смрћу мужа:

ки ће ми трто завити
и ки ће ми клин забити.

3. Ибид., ркп. ИНУ 69, бр. 11. Почетни стих: »Јуру мога, Јуру мога«.

4. Карабаић, нот. ркп. ИНУ 151 бр. 84. Почетни стих: »Мате, мој Мате«. Ова је варијанта озбиљна и записивач ју је уврстио међу нарицаљке. Зацијело се одмицањем времена »обукла« у шаљиво рухо нашег примјера, а и варијаната, које су му у том погледу сродне.

5. Таш, ркп. ИНУ 82, бр. 4. Почетни стих: »Матија, мој Матија«.

Референце

  1. О.Делорко, »Народне пјесме из околице Двора на Уни«, ркп. ИНУ, бр. збирке: 324, бр. пјесме: 65.

Извор

Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 143-144.