Марулинка мала би
мајци својој говори:
»Мајко моја, драго моје,
нут ми кажи љубав што је!«
»Љубав, кћерце, липо цвиће, 5
али боде кад се тиче.«
Када она, чу то рећ
не хти цвића брати већ,
али киту липа цвића
прими ома од младића 10
и за прси је зади —
у прси је заболи.
Боли срце и боли:
ништа мајци не вели,
ал кад сукња се скратила, 15
и кад лица проблидила —
липо чедо породи.
I мликом га задоји;
и ода се Марулинка —
за ручицу водећ синка. 20
