Лов ловио Краљевићу Марко,
Лов ловио у недиљу младу,
У недиљу прија мисе ране.
Уловио змију шаровиту,
Шаровиту, врло виловиту, 5
Уловио себи око врата,
Сад он иде на мај кина врата:
„Устај, мајко, отвори ми варата,
Па ми скини о вај оков с врата!"
Уста мајка и отвори врата. 10
Кад видила змију око врата,
Ал' је мајка затворила врата,
Па га шаље на љубина врата.
Оде Марко на љубина врата.
„Устај, љубо, отвори ми врата, 15
Па ми скини овај оков с врата!"
Уста љуба и отвори врата,
Одма' љуба затворила врата,
Па га шаље на селина врата.
„Устај, село, и отвори врата, 20
Па ми скини овај оков с врата!"
Уста села и отвори врата.
Кад видила змију око врата,
Одма' села затворила врата.
Стаде Марко њојзи говорити: 25
„Немој, село, затварати врата,
Веч ми скидај овај оков с врата!"
Сада села заће говорити:
„Сиди, змијо, с мога брата врата,
Па ћеш бити мога брата мајка!" 30
Чути змија, ниста не говори.
Села опет почме је молити:
„Сиди, змијо, с мога брата врата,
Па ћеш бити мога брата љуба!"
Чути змија, ниста не говори, 35
Села опет почме је молити:
„Сиди, змијо, с мога брата врата,
Па ћеш бити мога брата села!"
Прого вори змија шаровита,
Саровита, врло виловита: 40
„Мол' се Богу, Краљевићу Марко,
Што за тебе села одговара,
Јел се не би наносио главе."
Сиде змија са Маркова врата.
