Зао Муса, јогунасти Марко
Сустрили се на царски' друмови',
Коњи јим се с прси' ударили,
А јунаци с лаки' буздовани',
Били су се литњи дан до подне, 5
А од подне до мале ужине.
По Муси је била пина тргла,
Ал' по Марку била и крвава.
Кад је Марку бојак дојадио,
Ал' бесиди Краљевићу Марко: 10
,Богат теби, Муса Арбамуса,
Ти погледај на то сунце жарко,
Како сунце сад на подне игра,
Као очи у младе дивојке!"
Привари се Муса Арбамуса 15
Па погледа на то сунце жарко,
Ма'не сабљом, оциће му главу.
Кад је мртвог Мусу распорио,
АИ' у Мусе три срца јуначка,
А мртва му глава проговара: 20
„Не погину Муса од јунаштва,
Од јунаштва Краљевића Марка,
Веч погину Муса од виштине,
Од виштине Краљевића Марка."
