Наранжа се ветру моли,
да њој гране не спреломи:
»Не ломи ме, тихи ветре,
зач сам млада обродила
на китици три наранже, 5
а на врху по четире.«
Скочи сокол на наранжу
зи кљуна му вода тече.
Тер погјеђа в равно поје,
кади младе танац воде. 10
Липа Маре меју њима.
Попухнул је тихи ветар,
тихи ветар од Леванта
и однесал Мари круну.
Спрцговара липа Маре: 15
»Ајме мени, круно моја!
Ки би мени круну нашал,
његова бин јуба била.«
Шли искат ју два Бакрана,
два Бакрана, три Ричана 20
и још један чрни Моро.
Все водице пречрпали,
все камење прехитали,
все травице прежињали,
Мари нису круну нашли. 25
Нашал ју је један мали,
један мали, чрни Моро.
Ал говори липа Маре:
»Волила бин круну згубит,
нер чрнога Мора јубит.« 30
