Родила лоза два грозда,
Родила мајка дви ћери:
Првој је име Аница,
А другој липа Марица.
Под борон Мари постеја, 5
Несми је нико будити
Нег само мајка ројена.
Пунуо витар са мора,
Приломи гране од бора,
Удри Мару по лицу; 10
Стала је клети зелен бор:
„А ти, мој боре, неборе,
„Шта мене јадну умори,
„Шта моје лице нагрди?
„Да би ти гране усале! 15
„Да би ти жиле увеле!
