Кантај, Маре, да те гора чује,
Гора, море, два луга зелена:
Испод луга хладна вода тече,
На њој Маре бело рухо пере,
Бело рухо з белима рукама; 5
Кад су се две на воде карале,
Једна другој вели; неверниче моја,
Ка си зневерила мојга љуба драга,
Мојга љуба драга, ки је најдаље шал,
Ки ј' најдаље шал, пред Левант је пришал. 10
Леванткиње младе штуде и шегаве,
Ке су мојга драга тамо задржале;
Да би оне младе моју мисал знале,
Би мојега драга дома пошиљале.
