С ону банду[1] Шибеника
шибен трава до којена[2],
пасла Мара два пауна
и четири паунића.
Сваки данак л’јепа Маре 5
од пауна перје краде,
и шаје хи Млецим' доли.
По дукат хи продавала,
Павлу коња куповала,
Павлу коња и сокола. 10
За то Мари нико не зна,
нег најмлађа сестра своја.
С њом се Маре завадила,
она мајци повидјела:
»Али не знаш, мајко моја, 15
што ти чини Маре твоја?
Сваки данак, мајко моја,
од пауна перо краде,
и шаје хи Млецим’ доли.
По дукат хи продавала, 20
куповала Павлу коња,
Павлу коња и сокола.«
Кад то чује Мари мајка,
она Мари говорила:
»Је л' истина, Маре моја, 25
што говори сестра твоја?« —
— »Ниј’ истина, мајко моја,
што говори сестра моја.«
Вице Палунко, бр. 206. С отока Шипана; казивала му сестра Кате Палунко.
Хрватске народне баладе и романце, уредио Олинко Делорко, Зора, Загреб, 1951., стр. 26.
Хрватске народне пјесме, књига шеста, скупила и издала Матица хрватска. Одио други, Женске пјесме, свеска друга, Причалице и лакрдије, уредио Др Никола Андрић, Загреб, издање "Матице хрватске", Тисак дионичке тискаре, 1914. стр. 196-197.
