Маре шије под јелом зеленом

[Маре шије под јелом зеленом]

Маре шије под јелом зеленом,
спод јелом је санак приварио.
К њој се шеће једно младо момче
и он си мисли што би учинија,
и он се хвата за свилене жепе, 5
и он извади дви јабуке златне,
пак их меће Мари у њидрајца.
I још се није Мара спробудила,
и он се хвата за свилене жепе,
и он звади два прстена златна, 10
пак их меће Мари на ручице.
Још се није Мара спробудила,
и он скочи на јелу зелену,
и с тиха је росину стрмио.
Роса пала на бијеле руке, 15
она гледа биле руке своје,
она куне црне јочи своје:
»Црне јочи, змија вас је спила,
када нисте чуле ни видиле,
да ја знадем да је стари момак, 20
сви би пелин по гори побрала,
а оном би се водом умивала,
да му будем жука и пелина.
Да ја знадем да је млади момак,
се би цвића по пољу побрала, 25
да му будем липша за љубити!«

Запис: Шеготићи, свибањ 1952.,
L. Таш, ркп. ИНУ 94, бр. 23. Казивала Јуста Цилига
рођ. 1912. у Шеготићима.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг

Напомена[уреди]

Заиста лијеп и свјеж стих: »и с тиха је росину стрмио«. Пети стих одоздо је десетерац с елизијом.

Варијанте из разних публикација[уреди]

1. Вук Стеф. Караџић, »Српске народне пјесме«. I., Беч, 1841., бр. пјесме 395 (»Дјевојка и лице«). Почетни стих: »Девојка је крај горе стајала«. Није означено откуда је пјесма.

2. Ибид., бр. пјесме: 396 (ибид.). Почетни стих: »Девојка је лице умивала«. Није означено откуда је пјесма.

3. Фр. С. Кухач, »Јужно-словјенске народне попиевке«. III., Загреб, 1880., бр. пјесме: 892 (»Лиепа Ана спрама гори стала«). Почетни стих: исти као и наслов. Пјесма је из Петриње.

4. Ст. Мажуранић, »Хрватске народне пјесме (чакавске)« Цриквеница, 1907., 3. попуњено издање, стр. 144—145 (»Љубав хрватска«). Почетни стих: »Дивојка је крај горе стајала«.

5. »Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена«. Југ. Академија, За-греб, 1919., XXIV, стр. 312, бр. пјесме: 20 (Стојан Рубић, »Народне пјесме, Дувно у Босни«). Почетни стих гласи: »Дивојка се с лишцем разговара«.

6. Др. Н. Андрић, »Хрватске народне пјесме«. VII. Матица Хрватска, Загреб, 1929., бр. пјесме: 124 (»Да јој се поврати лице«). Почетни стих: »Цвиће брала у гори дивојка«. Пјесма је из Подгоре у Далмацији. Само дјеломично сличи примјеру нашег избора.

7. Ибид. бр. пјесме: 129 (»Дјевојка и лице«). Почетни стих: »Дивојка је покрај горе стала«. Пјесма је из Витеза у Босни.

8. Вј. Штефанић, »Народне пјесме отока Крка«. Загреб, 1944., II. Добрињска збирка, бр. пјесме: 55 (»Не ће старца«). Почетни стих: »Дивојка се лишцем разговара«.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 74-75.