Мајка Мару прико мора дала

[Мајка Мару прико мора дала]

Мајка Мару прико мора дала,
ој рожице, јабуко румена,
мајка Мару прико мора дала.
Мајка Мару прико мора дала,
за Ивана, жупанова сина. 5
Иван ју је по мору возија.
Барка му ј’ од дрива јорихова,
весла су му ките мажуране.

Запис: Павлија, 16.—23. VII. 1952.,
I. Јардас, ркп. ИНУ 79, бр. 32. Казивао Тоне
Червар, рођ. у Павлији.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг

Напомена[уреди]

До краја успјела пјесма. Наивност јој не прелази у гротеску. Већ штампана у збирци О. Делорко, »Златна јабука, II. књизи хрватских народних балада и романца«, Загреб, 1958. бр. 81.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 94-95.