Мада/50
| ←Шена деветнеста | Мада Писац: Непознати аутор ШЕНА ДВАДЕСЕТА |
Шена двадесета и прва→ |
ГАБРО: Адио, сигнор Луча! пара ти никако воња ова улица, често си око ње.
ЛУКА: За прошетати се гдје ме срећа изнесе, човјек сфачендан не мисли ино него шетати.
ГАБРО: Није сфачендан ко је инаморан, то ја знам по себи, и ја сам млад био и гиздав, знам добро, како ти посли иду.
ЛУКА: I посибило када си ћутио плам љувени да не умијеш компатешкати љубав и погодити мојој жељи и подати ми госпу Маду за вјереницу.
ГАБРО: Ја сам ресолво дати је и ако ћеш да је чиним доћи делонго, да се сврши вјера међу вами.
ЛУКА: Не тако делонго, мени је доста твоја ријеч а ја идем у толико справити што је потребно, мало послије ћу се вратити, то ћемо и конклуģати.
ГАБРО: Пођи у добри час, ја ћу те чекати дома, нека ме не иштеш. Овако сам се асикуро од свачеса, погодио кћери и либера се од свијех перикула.
Референце[уреди]
