Мада/41

←Шена десета

Мада Писац: Непознати аутор ШЕНА ЈЕДАНАЕСТА

Шена дванаеста→

ШЕНА ЈЕДАНАЕСТА

ГАБРО сам

Утеко је ови форфанат; која се мени руина у кући чини, ан? хоћу знати како ово иде заисто, не може бити да штогоди и Мада не зна од ове фаченде, није ово без ње консентимента никако. Ма што је ова књига оди? Сикуро је њему испала; имам видити што је у њој.

(Оди вади очале и лега)

     „Да се да Госпару Луци у његове руке." Ово је Мада писала заисто, оди је традименат сикуро.

(Лега остало)

      „Ето покли мој ћаће не хтје мене подати за праву вјереницу Вашему госпоству, ја веће немогући поднијети плам љувени, који се у мом огњениту срцу гоји, одлучила сам на вашу заповијед доћи гдје ви будете контенти, само иштем да слиједи међу нами ова вјера која се и мојој кући и мојој части пристоји. Че­кáм делонго одговор, нека се умијем владати и познати, је ли истинита она љубав коју ми кажете и спомените се да је ваша

хумиљена слуга и држана љубавница Мада.

      I Мади оволико иде од руке учинити? I њој баста оволико домислити се? На велико зло хоће се велико ремедио. Ја знам што ћу, ја знам што сам намислио. Прво ћу ш њом говорити а послије учинити што буде за боље.

Референце