Мада/34
| ←Шена трећа | Мада Писац: Непознати аутор ШЕНА ЧЕТВРТА |
Шена пета→ |
ОБЛОЖДЕР: Фи! Фи! Фантажија, слуша' мало нека ти речем нешто за твојј интерес.
ФАНТАЖИЈА: Ево ме, говори брзо, ер имам с госпаром цињење велико.
ОБЛОЖДЕР: Праљу ти, да ми се тужила Весела на тебе да си јој пролио два јаја и да си је хотио целунут ин публица платеа; зато ти ово говорим, остави је се, докле ти је боље, ер нејмаш ш њом дафара него са мном.
ФАНТАЖИЈА: А коју претенцион ти имаш врх ње? ако се мени обећала, и ако веће ја сам почео пир справљати и вечерас имамо консумати матримонио.
ОБЛОЖДЕР: Лажеш, ер она о теби не мисли ни хаје за тебе, она сą обећала мени и за ти сењо усадио сам јој прст у прстен и има заисто вечераска бити моја без диференције.
ФАНТАЖИЈА: То не може бити докли сам ја жив а послије може макар за маниголда, и ово ти говорим ако мислиш главе носит, остави 'е се докле ти је на бријеме.
ОБЛОЖДЕР: Ово сам инкапач заисто, ја видим да му без оружја ово нећемо аџустати, зато чека' ме ту нека донесени мач, да се видимо или удримо на пести.
ФАНТАЖИЈА: Што ћемо се бити, него да јој идемо закантати под фуњестрм и кому се с већом креанцом укаже, да је његова.
ОБЛОЖДЕР: Хоћу, ма прво ходи ти, а послије ћу ја за тобом.
ФАНТАЖИЈА: Сигнор но, него играмо алла мора, ко ће проћ.
ОБЛОЖДЕР: Виа. 2... 6... 8... тутти.
ФАНТАЖИЈА: Тока тебе, пођи а ја ћу чекат оди за кантунату и слушати.
ОБЛОЖДЕР: Ја отидох. Хм! Хм! Хм! штропија ме катарац, напатешка сам се, не знам хоћу ли реушкати.
Госпоје Весела, весела ходила,
када се ти удаш за твога Облождера.
По ране боре сам есквизито досада, ако ми други верас овако реушка, нећеш добит, Фантажија, не, него се можеш отит апикати делонго.
Изиди на прозор, не стоји у комину,
донеси пршукат и ону патрину!
Чини ми се да је њеко на фуњештри? она је пер вита миа. Што прајиш, Фантажија, овамо се, да видиш.
Ја сам твој Облождер, Весела душице...
а сад не знам што иде за овизим, чека' сад ћу га наћи, сад ту није ријечи
Изиди на прозор, Весела ма драга.
Ахи ме, ахи ме, врилом лижијом, опадоше коже, а десерта, кучко, овако ти мене траташ, ан?
ФАНТАЖИЈА: Ти си пулито реушко, алаларга' се, браце, смрдиш ми пишом; да сетте саббатти; инфетаћеш ми глас, алиа ларга, праљу ти.
ОБЛОЖДЕР: Ја сам реушко. Ходи сада ти, то ћемо и видити тебе.
ФАНТАЖИЈА: Чека' то ћеш и видити! Ево ме под прозор, колико би ми сад ваљало да сам музику учио, ма не импорта, не ћу онако инфамо реушкати ко Облождер, заисто ме не ће пишом пролити.
О госпоје ма гиздава,
о Весела моја мила,
које урес, дика и слава
Фантажију је сама мила.
А да ми је један клавочимбо, пулитије од свита приварио бих Облоздера, ма тот њему, ја умијем и на сухо кантати.
Гдје су твоји макарули
и из Конавли кобасице
гдје су добри рафиули,
о Весела, ма душице?
Референце[уреди]
