Мада/29
| ←Шена четрнеста | Мада Писац: Непознати аутор ШЕНА ПЕТНЕСТА |
Шена шеснеста→ |
ФАНТАЖИЈА: Здрава, Вело! Влашко је годиште, да те нијесам видио; што се чини?
ВЕСЕЛА: Добро, Фантажија. Ја не знам, што је, да те није.
ФАНТАЖИЈА: Имам велицих фаченди. Ма што то носиш у руци?
ВЕСЕЛА: Два јаја шље господарица на једно мјесто.
ФАНТАЖИЈА: Ја имам два љепша што храним за тебе, ер ти сам и облиган.
ВЕСЕЛА: Храни их за себе, ер ја од тебе нећу ништа.
ФАНТАЖИЈА: Хоћ ли ми добра, моја Весела, цесарице срца мога?
ВЕСЕЛА: Черто да ти нећу зла ниједнога.
ФАНТАЖИЈА: Хоћу ријет хоћ ли ми добра онако ешкерице од срца?
ВЕСЕЛА: Ходи тиа виа, не говори ми о тому, ја отидох однијети ова јаја.
ФАНТАЖИЈА: Нека те целунем, тако ти здравој бити!
ВЕСЕЛА: Да, си, да ћу те опарити њима у главу.
ФАНТАЖИЈА: Чин' што хоћеш, имам те целунут черто.
Референце
[уреди]
