Мада/26
| ←Шена једанаеста | Мада Писац: Непознати аутор ШЕНА ДВАНАЕСТА |
Шена тринаеста→ |
ГАБРО: Хоћу волонтиро, Облождере, него ми реци, гдје то има бити?
ОБЛОЖДЕР: Оди на улици. А ево прем госпар Паво, тратењат ћеш се ш њим, докли ја скрињицу досмуцам.
ГАБРО: Потежи се, ер имам ја мога посла и нејмам кад чекати а није ни ова арија веле перфета за мене. Госпару Паво, компатишкаћеш ме. Ја сам дошо оди ер нисам могао с мањом него ли пиаџер учинити Облождеру, он је наш човјек.
ПАВО: Анци ми је веле драго, сигнор Габријел, да си ти чуо ову инкомтенцу авистити на Инвентарио, ер нећу послије да ми пасалир може ријети, да му је што у мојој лући помањкало, а прем га ево.
ОБЛОЖДЕР: О се фоссе; саиа; Зе де мори; сагиа поссо пердер — суи тхесори, сагиа; ево скрињицą, а сада ако вам је драго почека'те, ер ћете зијати.
Да је ли ово твоје? да је ли ово? &ц. Није &ц. Ја сам, моја господо, доста крвавијем знојем стеко ову мобилију и липио се — ко брстран камена за дотећи је, ја претенџам живјет поштено.
ГАБРО: Имаш разлог заисто. Је ли веће што?
ОБЛОЖДЕР: Није већ ништа. Чека' нека опета схраним! I аддио, госпару!
ПАВО: Почека' малахно! мени те ин веритà мило пустити, ер знам, кад се ларгаш из моје куће, да ћеш отити ин малхора; зато види ако можеш постати јоште којегоди годиште, боље за тебе.
ГАБРО: Добро ти говори и узми мога свјета; ходи опета к њему и служи га фидело, ер ћеш инако, сиромаше, погинути!
ОБЛОЖДЕР: Ето ћу погодити теби госпару Габро, ма он не мерита од мене, да га погледам; перо ћу имати пациенцу за које бријеме и како ми буде свирити, тако ћу играти.
ГАБРО: Хорсу, кад се ствар аџустала, драго ми је веома и слуга ти сам, госпару Паво.
ПАВО: Ресто цон облиго, госпару Габро, а ревенирви, а ти понеси ту скрињицу дома, идем и ја тамо!
Референце[уреди]
