Мада/19
| ←Шена четврта | Мада Писац: Непознати аутор ШЕНА ПЕТА |
Шена шеста→ |
ПАВО: Што прајиш, Облождере? јесам ли ти чинио видити, да нијесам килав ни да имам ниједне друге немоћи на мени.
ОБЛОЖДЕР: Сигнор, си[1], да ми јеси чинио видити, и зашто се госпоја Лучија вара, зашто си здрав васколик, ма је истина да ми је још нешто рекла, ма не знам, хоћу ли вјеровати?
ПАВО: Што је рекла, драги Облождере? реци либераменте, ер сам ја човјек за делонго те кјарешкати.
ОБЛОЖДЕР: Рекла ми је, кад си без рубуна да си грбав и да је већа гоба на теби него мецарола од три сића.
ПАВО: Да чему јој нијеси реко, да није то истина.
ОБОЖДЕР: Зашто те ја нијесам нигда без рукава видио, то сам и цијенио, да може бити да је како она говори.
ПАВО: Хоћу да ме видиш без рубуна; потези за ови рукав и за ови други, пролега на скини! пара ли ти да сам грбав.
ОБЛОЖДЕР: По врага од жене, што неће ријети; ти си управан ко вретено. Ну ходи мало и обрати се опет на ову банду да ну се мало затеци!
ПАВО: Охој ме, јаох! стропио сам се, сад си, да сам се искилавио.
ОБЛОЖДЕР: Мисер, но, мисер, но[2], није ти ништа; не бој се, дигни се!
ПАВО: По ране боре, ове штопеле криве су свему, ма ну ми реци, пара ли ти се, да госпоја Луча има криво овако ме инфамати.
ОБЛОЖДЕР: Криво заисто и нека се станем ш њом, имами јој дати једну романцину; ин верита[3] ми је жао за прс од руке, да ми није покојна прабаба жива и на вјеру бих је вјерио за тебе.
ПАВО: Остави те балордарије, него пођи делонго у госпоје Лучије и сповиђ јој све што си видио, и како се варана находи, и моли је, да се смисли на мене да ме не држи већ у узи од љубави.
ОБЛОЖДЕР: Ја ћу отити; ма требује штогод Весели дати, ер неће хтјет врата отворити.
ПАВО: Већ ми не разбијај червела, отиђи делонго! праљу ти и чекам те дома; ма нека знаш, да нијесам толико авар, подај јој ова два мјендела!
ОБЛАЖДЕР: Пи, јебо враг и тебе и ко би те служио! Два мјендела? имај разлог; ово је веле ризикати без користи, ма ћу га приварит, сад не имам потребу ни од Веселе ни од никога да ме научи.
Референце[уреди]
