Мада/16
| ←Шена прва | Мада Писац: Непознати аутор ШЕНА ДРУГА |
Шена трећа→ |
ПАВО: Гдје се у врагу забио ови Облождер? одкад ми је обланчо ону шес динарића, већ га није моје око видјело.
ОБЛОЖДЕР: Ево ме, госпару Паво!
ПАВО: Гдје си био досада? Што си чинио? ја ово не могу поднијети од тебе.
ОБЛОЖДЕР: Ријет ћу ти: дошла ме једна игравица у срце и у трбух и болес
од матрикуна; да ми се ђусто пара, да ме мрави и једу, не могу веће на ногам стати.
ПАВО: Добро. Да што си учинио с госпојом Лучијом?
ОБЛОЖДЕР: А што ћеш да сам учинио? Ја ти умијем ријети заисто да ми се чини, да не ћеш с нјом реушити.
ПАВО: Зашто ан?
ОБЛОЖДЕР: Зашто је она млађахна, лијепа и гиздава, а ти си стар, садновит; страх је је, да ти не будеш по сву ноћ спати.
ПАВО: Тер то хоће, али што би хтјела тезијем ријети?
ОБЛОЖДЕР: Хоће ријети, да ти нијеси за њу, ни да си ти хабит за матримонија; а она је ко и остале жене,да их враг свијех однесе освин једне, што бих ја хтио рећи.
ПАВО: Да што могу учинити, о мој Облождере, моја фидела слуго? ја не могу никако угасит огањ од љубави, који ме цијећ ње разгара. Да је ли ти већ што рекла?
ОБОЖДЕР: Ма што хоћеш, да ми рече?
ПАВО: Реци истину! Не имај респета ни страха! Нијесмо оди него ми двојица сами.
ОБОЖДЕР: Рекла је да те она добро зна, да јој често низ фуњестру прошетујеш; да си стар, кад пљујеш, да пара да ћеш се раздријети; да прдиш ко да мушкетарија пуца, да имаш већу килу него ли главу на себи, зато да не можеш већ ни ходити.
ПАВО: О врага од жене, што се имађинала ријети; да не гледам што гледам сад бих ти чинио видјет и тегнут руком, да лаже ко бештија ка је у њој.
ОБЛОЖДЕР: Још говори да патешкаш од другога зла, које ти ја нећу изнијети, ер га нијесам упантио.
ПАВО: Једа од маровела? Лаже и то; пур си ме ти видио већекрати гдје идем од корпа и нијеси позно тега у мени. Ма ходмо дома, ер ћу указат истину од свега.
ОБЛОЖДЕР: Ходмо.
Референце[уреди]
