Лудос те, могу рећ, добива, неборе

Лудос те, могу рећ, добива, неборе
Писац: Непознати аутор

648. песма првог дела Рањинина зборника. Акростих Луја. "Готово послије сваке ријечи има по једна тачка а каткада и по двије". (M. Решетар)

Диалогус.

"Лудос те, могу рећ, добива, неборе,
   ако мниш да утећ љубави тко море." -
Утећи! утећи! - "Камо?" - Свуд! - "Ти ли?!" - Ја! -
   "Ја?!" - Да тко? - "Мучи!" - Зач? - "Не говор'!" - Говорим.
"Не реци!" - Не рећи?! - "Стој муче!" - Пођи тја! - 5
   "Иштеш што?" - Љувен плач у ком се вас морим. -
"А зашто?" - Јер мила дворит ми не бијеше. -
   "Да што бî?" - Ње сила створи ми што хтијеше!