Луцретиа Романа
Љепото свијех госпој, о џиљу прибијели,
тко толи урес твој јадовно расцвијели,
у ком је сва дика и разум све славе
врху свијех владика од римске државе?
Чини те ну такој стрил горке љубави 5
оћутит непокој и чемер крвави,
радости твоје тач Купидо тер скрати
и твоје све у плач весел'је обрати;
ер тебе не може прихинит по себи
нег друзијех приможе да даду вај теби; 10
тер такој одлучи да тебе с љепотом
прем свасма разлучи и с твојим животом,
јад, чемер и наљеп тер ти да без лијека,
да урес твој прилијеп попражи смрт пријека.
А ти се с', госпоје, храбрено бранила 15
и почтен'је твоје раницом схранила.
Рањена зач се ти јак славна владика
освете насити о[д] твога крвника,
освете рад које право се може ријет
славе се те твоје напуни вас сај свијет, 20
мнозијем да с' прилика почтена и славна
по вас вијек довика, госпоје избрана.
Ар сама ти воли прије реда умријети
с пријекором неголи удуго живјети,
нека свак говори: "Остави почтен глас 25
тај ка се умори за схранит своју чâс."
А он тко би узрок да задаш смрт себи
вјечни је сам прирок оставил по себи.