Ловац уловјен

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Lovac ulovjen
Писац: Џоно Растић





Stoprv bješe zora bijela probudila slavice,
     Kada pođoh povrh gora za loviti tičice:
Tu iznađoh vil ljubljenu, di me ide slijediti,
     Sa očima vil prilijepa srce moje loviti.
Lovci oba nek budemo mi od lova razlika, 5
     Kad tičice ja uzlovim, da me ulovi nje slika.
Nu kad vidjeh vilu lijepu, pustih lovit tičice,
     A stavih se hitro lovit srce lijepe diklice,
Nu loveći ja i ona tudar jedan drugoga,
     Vila lijepa lasno ulovi ljubav srca od moga. 10
Ter smiona vil gizdava meni tadar učini,
     Da od lovca, ki prije bijah, lov nje budem jedini,
A osta srce nje slobodno bez ikakva ufanja,
     Da će ostat ulovjeno igda moga od znanja.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоно Растић, умро 1735, пре 286 година.