Лов ловијо Краљевића Марко
I са њин Мурату вензире.
Лов ловили три била дана,
Лов ловили по гори зеленој.
Лов ловише, ништа не уловише. 5
Намира их намирила била
На зеленој гори језеро.
У језеру Утва Златокрила.
Пусти Мурат својега сокола
Да увати Утву Златокрилу. 10
Пусти Мурат својега сокола
Да увати Утву Златокрилу.
Она му се не да ни гледати,
Већ се диже небу под облаке,
Па увати сивога сокола, 15
Па му сломи оно десно крило,
Па се диже небу под облаке.
Ка' то види Краљевића Марко,
Марко пусти својега сокола
Да увати Утву Златокрилу. 20
Лето соко небу под облаке,
Па увати Утву Златокрилу,
Па ш њун паде под зелену јелу.
Ал' да видиш Муратова сокола.
Злу науку бише научија, 25
Хоте имат лова од другога.
Почне њему тицу отимати.
Ал' да видиш доброга сокола,
Па ун проспе оно густо перје.
Ка' то види Мурату вензире, 30
Ун увати Маркова сокола,
Па му сломи оно десно крило.
Стоји цвика Маркова сокола.
Унда му је Марко говорија:
"Ој, соколе, моја тицо сива, 35
Како ти је без крила твојега."
Али му је сокол говорија:
"Како ми је без крила мојега,
Ка и брату једнин без другога."
