Код језера бистре воде
Ста чекати вил Загорка,
Сви пастијери куд проходе,
Једа види ту Ловорка.
Пуна смеће срцу у свому 5
Ту чекајућ ста мислити,
Свом пастијеру љубјеному
Вјерну љубав ко ће открити.
Када срећа мила и блага
Ту Ловорка к њој доведе, 10
Сред погледа блудна и друга
Рече ове ки бесједе:
Лијепа вил љубљена,
Ке мислиш горкости?
Не хара(ј) сметена 15
Тве рајске липости.
Ко чу ријечи те Загорка,
Узе уфање у љубави,
Љубјенога пут Ловорка
Тер све очи блудно управи. 20
I не само да очима
Узе њега ту стријелати,
Него јоште и ријечима
Љувени га на бој звати:
Пастијеру љубјени, 25
Мој ти си вас покој,
Обрати љувени
На мене поглед твој,
На драге целове,
На миле разблуде 30
Младост те ма зове,
Уживат да буде.
Када пастијер зачу жеље,
Лијепа вила које има,
Загрли је, тер весеље 35
Не узмножи целовима.
I прошасте непокоје
Њој угаси у радости,
Када пригну срце своје
Погодити ње липости. 40
Сред љувене те разблуде,
Ка најљепша јес на свити,
Пастијер чини, да узбуде
Она тада промислити,
У срцу људскому 45
Љувене да жеље,
Ки их куша, свакому
Право су весеље.
