Љубав драга мене стави
Међу рајске двије виле,
Од кијех се у нарави
Нијесу и љепше вик видиле.
Једна и друга мене мами,5
Једна и друга мени омили.
Једна златнијем својијем прами,
Друга кроз свој поглед мили.
А објемо записо сам
Ма млађахна давно лита,10
Једну и другу узео сам
За ме добро свега свита.
Којој ћеш се дат сред крила,
Ме срдашце затравјено,
Ако ме мош' у два дила15
Бит објема раздијељено?
Теби, слатки мој покоју,
Даривам се, тебе хоћу
Јаох! Што велим? Му госпоју,
Тебе лијепу пустит моћ ћу?20
Ах, прије се очи моје
Вјечнијем мраком затвориле,
Нег' ли, драга ма госпоје,
Изван тебе обљубиле.
Ти си слатка ма разблуда,25
У теби су све радости,
У теби је сва пожуда
Занесене ме младости.
Јаох, што велим? Утећ ли ћу
Ја од тебе, душо мила?30
Не, не вику, јаох, к теби ћу
Сред твојега драга крила.
Срећне ти бих и блажене
Проводио дни честите,
Да обје душе ви љубјене35
Мене млада загрлите!
О придрага, мила ноћи,
Бјеља од ведра јасна дана,
Кад ћеш к мени прије доћи,
Ноћи свијетла и сунчана.40
Тада би смо загрљени
Све пожуде испунили,
I драг целов и медени
Целовима узбудили.
Тер би могле узазнати45
Ваше дике изабране,
Што је мило целивати
Усти отприје целиване.
Мнократ целов драг, љувени
Од једне бих уграбио,50
Мнократ они уграбјени
Опет другој удијелио.
Мнократ једна драга и мила
Не би усти целивала.
Чим би друга усред крила55
Разблуднога свог имала.
Ма пјесанце, већ се устави
I к објема сад похрли;
Обје мило тер поздрави,60
Обје слатко тер загрли.
