Цвили, плаче липа Маргарита
На фунестри косе спиитајући.
Туд пасива миад јунак на коњу.
„Што цвилујеш, мила Маргарита?"
„„Од потрибе ј’ мени цвиловати, 5
Кад ме мајка на силу удаје
За Ивеша, младога јунака.
Ки би ме шал в мостир попељати,
Дала бим му три танке кошуље,
Ке ми мајка Ивева кројила, 10
А ја сам ју миада ушивала.““
А1 је вели млад јунак на коњу:
„Не цвил’ зато, липа Маргарита!
Ја ћу тебе в мостир попељати.“
Пак ју стави уза се на коња, 15
Покрије ју црљеним табаром.
Сусрети их Иве, дите младо,
Добру му је помоћ зазивао.
„Помоз’ Боже, млад јунак на коњу!
Што ти носиш уза се на коњу?" 20
„„Ово ми је ројена сестрица. ““
„Покаж’ ми ју, млајахан јуначе!“
„„Не морем ју показати теби.
Кад ју мајка од мора справљала,
Својим ју је мликом заклињала: 25
Да ј’ не кажем звирији никаквој,
Ни јунаку, нити билом данку.““
