Липа Маре свилу преде,
на прозор се наслонила,
мајци својој говорила:
"Што ћу мајко сада тужна,
кад ме не даш за другога". 5
Бесиди јој стара мајка:
"Немој плакат Маре моја,
што те не дан за другога,
липши ти се гоји за те
по имену липи Иве". 10
Ал њој ћерка проговара:
"Што ће Иве кад драг није".
Казивач: Ката Бунтјелић рођена Јаковљевић из Жуковца.
Цвито Фисковић, Неколико народних пјесама 19. стољећа из Оребића, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XXI Но. 1, 1993., стр. 10.
