Папар пливи липа Маре
с кнезом Пером под орихом.
Говоири јој липи кнезе:
»Јес’ ли, Маре, обећана?«
Говори му липа Маре: 5
»Нисам нигда ни прошена,
а како сам обећана.«
Код то чује кнезе Пере
он посегне руке у жепе,
и повади липи прстен 10
и даје га липој Мари
и још јој је говорио:
»Ево т’, Маре, вира моја,
почекај ме годиницу,
дочим идем на војницу, 15
ако не ћеш годиницу,
а ти Маре, половицу«.
При нег Пере на војницу,
при усади билу лозу,
а за лозом виту јелу, 20
а за јелом нараноицу,
за наранчом дивојчицу,
пако иде на војницу.
При нег Пере са војнице,
при му јесу говорили: 25
»Била лоза отргана,
вита јела посичена,
а наранча оберена,
а дивојка обљубљена«.
Некти Пере вировати, 30
него иде сам гледати:
од урода биле лозе,
од вишине вите јеие,
од мириса наранчице,
од липоте дивојчице, 35
он не море ић у дворе.
